Kako „Lavovi“ razmišljaju o budućnosti ?

Nemamo pare al imamo drugarstvo. Nemamo podršku gde bi trebali da je očekujemo al imamo jedinstvo. Nemamo tradiciju al imamo ogromnu želju i motiv da je stvorimo. Duva nam vetar u prsa umesto u leđa ali je naša sloga i upornost da istrajemo u svojim ciljevima jača od bilo kog vetra i pomoće nam da držimo jedra u pravcu koji mi želimo…Ooo da,imamo i školu rukometa i naše male „Laviće“ koji će naslediti sve ono čemu stremimo tako da je naša budućnost zagarantovana. Svaka pobeda i svaki uspeh još jedna je stepenica koja trasira put našim malim nadama. Malim po svojim dečijim godinama ali koliko sutra pokazaće da u njima kucaju velika „Lavovska“ srca i drmaće rukometnim terenima baš kao što to danas rade njihovi stariji drugari. Ponosni smo na sve što radimo i nećemo to da krijemo.

Ponosni jer radimo to iz srca čistog kao sunce, podignute glave i mirne savesti. Ponosni jer radimo ono što volimo i nadamo se da će i naš grad to jednom primetiti i da nam neće okrenuti leđa. Jer nešto ovako čisto, neokaljano i sportski zdravo treba čuvati, negovati i pružiti mu ruku ako je po nekad zatreba. Volimo naš grad i vraćamo ga na rukometne mape jer on to i zaslužuje. Ali nam ostaje samo da se nadamo da čelnici koji ga vode neće zažmuriti na tu našu ljubav i sve što radimo. Iskreno se nadamo tračku boje u sivilu današnjice. Tračku čovečnosti i razumevanja za nešto ovako dobronamerno i neiskvareno kao što je sav naš trud. Mi smo tu,naša dela i uspesi govore više od reči koje ovde pišemo. Molimo vas da ako niste uz nas ne budete ni protiv. Ako igde još ima pravde koja nije okaljana koristoljubljem i pohlepom molimo vas dozvolite da je okusimo. Ako ništa budite čovečni i razumni zbog klinaca koji su deo našeg tima i čije su okice pune želje za znanjem i želje da postanu sportisti, rukometasi. Jer to su i vaša deca. Vaša deca, naše nade i naša i vaša buducnost…